Аронија - Студије Здравља

Кемопревентивни механизми флавоноида [1]

  • Спречавање метаболичког активирања карицогена
  • ктивирање детоксикацијских процеса
  • Анти-оксидативни активитети
  • Спречавање упалних процеса
  • Успоравање раста ћелија (регулисање циклуса станица, преношење сигнала, рецептори хормона и фактора раста, функционисање гена који потискују тумор)
  • Индуковање програмиране смрти ћелије
  • Индуковање диференцијације ћелија

Полифенол из бобица против дегенеративног обољења мозга

Ко често једе бобичасто воће (боровнице, јагоде, купине) осигурава добро памћење у старости. Одређени састојци бобица помажу мозгу приликом унуштавања токсичних протеина. То извештавају научници на сусрету Америчког Удружења хемичара. Они су проучавали дејство полифенола, који делује против оксидативног стреса приликом дегенеративих обољења мозга, срца, карцинома и других болести старости.

Да бобице успоравају пропадање неурона у старости и на тај начин одржавају способности памћења и учења, већ је раније показано на мишевима. Сада научници проучавају такозване Микроглиа станице. Оне одстрањују биохемијски отпад у мозгу, који иначе погоршава функције неурона и рециклирају их. Овај процес познат као 'аутопагија' (Аутопхагие) функционише у старости слабије, иако постоји велика потреба за уклањањем биохемијског отпада.

На мозговима мишева може се показати, да екстракти боровница, јагода и купина слаби активност оних протеина који у стрости прекидају процес аутопагије. 'Наша истраживања су прва која доказују овај ефекат бобица' објашњава руководилац студије Схибу Поулос.

'Материја која делује антиоксидацијски се првенствено налази у остацима цеђеног воћа. Значи у кори и језгру. ', Извештава прехрамбени технолог Марие Билдстеин из Тецхнологие-Трансфер-Зентрум Бремерхавен. Замрзнуте бобице као и мармеладе које нису спремане на превише високим температурама садрже полифеноле. 'Додуше антиоксиданти су осетљиви на светло и температуру и губе се при дужем складиштењу.' [2]

Да ли флавоноди из бобица штите од паркинсона?

Једна група научника Харвард Медицал Сцхоол у ​​Бостону је за своју студију Утицаја флавоноида на ризик од Паркинсона користила податке 49.281 мушкараца из Хеалтх Профессионал Фоллов-уп Студи и 80.336 жена из Нурсес Хеалтх Студи. За време 20 годишњег посматрања оболило је 805 учесника - 438 мушкараца и 367 жена на морбус паркинсон.

Истраживачи су поделили учеснике студије у пет група: мање од једне порције богате флавоноидима месечно, 1-3 порције месечно, једна порција недељно, 2-3 порције недељно или више од пет порција недељно. Једна таква порција обухвата нпр 120г бобица. Укупна конзумација флавоноида је била између 100мг дневно у првој групи и око 600-800мг дневно у задњој групи.

Мушкарци из групе са највећом потрошњом флавоноида су у поређењу са мушкарцима из најмање групе имали 40% мањи ризик обољења од Паркинсона. Код жена се није могао утврдити такав ефекат. Међутим другачија слика се добија кад се посматра одређена храна. Бобице које су богате са антоцијаном, у студији јагоде и боровнице, су имале заштитни учинак код мушараца и жена. Ризик од Морбус Паркинсона је био мањи за 20%. Јабуке штите мушкарце (46% мањи ризик) али не И жене од једне Паркинсон дијагнозе. Чај, црно вино, поморанџе и Ппморанџин сок нису показали било какво деловање.

Да ли се мањи ризик обољења од паркинсона може заиста приписати флавоноидима се не може са сигурношћу потврдити. Још увек не постоје поуздани биомаркери који би дали информацију о стварном коришћењу флавоноида. Треба узети у обзир да се флавоноиди након ресорпције у процесу разградње материје мењају. Због тог харвардски научници не желе искључити да заштита од Паркинсона није због флавоноида него неких других саставних делова биљне исхране. [3]

Антоцијани бобица са ефектом МАО-инхибације

Особље из одељења за Психијатрију, Психосоматику и Психотерапију универзитета Регенсбург извештавају у часопису Пхарамацологицал Ресеарцх, да антоцијани инхибирају два ензима који имају важну улогу при размени материје у мозгу. У истраживању укупно 25 различитих састојака бобица пронађено је да антоцијани имају инхибиторни ефекат на Моноаминоокидасен (МАО) А и Б.

МАО инхибитори спадају већ дуже време у признате медикаменте за третирање Морбус Паркинсона и Депресија. Додуше активни састојци бобица се не могу упоредити са деловањем лекова али се може претпоставити да позитивно делују на здравље. Ензими А и Б делују у митохондријиама, енергетским централама станице. Њихова инхибиција успорава разградњу различитих неуротрансмитера као што су Норадреналин, Допамин и Серотонин као и неких хормона као што је Адреналин. То има за последицу да се у мозгу повећава број неуротрансмитера који учествују у преношењу сигнала.

Није јасно колику количину бобица треба јести да би се постигла мерљива инхибиција МАО А и Б. [4]

Боје из боровница спречавају упале

Боје из боровница инхибирају ензиме који имају кључну улогу код упала.            То су установили научници универитета Вуерзбург у лабораторијским експериментима.            Њихови резултати могу бити од значаја при третману упала црева.

У стручном часопису Молецулар Нуитритион & Фоод Ресеарцх Бастиан Кнауп је заједно са Анетт Оехме и њиховим професорима Петер Сцхреиер и Анагностис Валоитс објавио резултате.

Боје из боровнице значајно инхибирају у лабораторијским експериментима ензим Липокигенасе. Овај ензим има важну улогу у процесима запаљења. Посебно је јако инхибиран од Делпхидина који, да би се постигао ефекат, мора бити повезан са молекулом шећера глукозе или галактозе.

Прехрамбени техничари из Вуерзбург сматрају да на овај начин антоцијани могу позитивно деловати на здравље. Овај закључак они извлаче на основу лабараторијских тестова; директно на људима њихове претпоставке нису још потврђене. Међутим они сматрају за могућим да се њихова открића успешно примене у медицини - за превенцију и терапију упала црева као што је на пример Цолитис улцероса или Морбус Црохн.

Бастиан Кнауп је у својој докторској радњи такође потврдио да су боје из боровнице у цревима различито стабилне - у зависности о њиховој хемијској структури. Управо она супстанца која ензим Липокигенасе највише инхибира, није се показао као посебно стабилан.

Додатна истраживања су дакле потребна. Хемијски техничари из Вуерзбург истражују како се интересантне материје из боровница могу учинити стабилнијим. Наравно да се инхибицијски ефекат на ензим Липокигенесе материја не сме изгубити. [5]

Антоцијани из боровница и јагода: Повољно дејство на мозак у старости

На повољно деловање антоцијана поред експеримената на животињама све више указују резултати посматрачких студија. Једна од највећих таквих студија је Студија Здравља Медицинских Сестара. Од 1976 године научници Харвардског универзитета у Бостону редовно испитују више од 120.000 медицинских сестара у вези њихових животних навика и навика исхране да би испитали утицај на здравље. Од 1995-2001 су на 16.010 старијих медицинских сестара спроведени когнитивни тестови.

Харвардски научник Елизабетх Деворе је са сарадницима упоредила тест резултате са ранијим наводима у вези исхране. Они су пронашли значајну везу између конзумације јагода и боровница са опадањем когнитивних способности у старости. Жене које су конзумирале више бобичастог воћа биле су духовно виталније. Деворе сматра да се опадање когнитивних способности при старењу може успорити за 1.5 до 2.5 године што је повезано са већим количинама антоцијана и флавоноида. [6]